Kafkin lavirint

Reka ljudi,

I noću i danju,

Uzdignutih transparenata,

Skinutih sa interneta

Kao veliki šareni jež, šetaju dostojanstveno i smelo,

Kroz ulice istorije koje se vrte u krug.

Reakcija na neke ideje

Treba im lova, obrazovanje, ljubav, smeh

I onda brišu dalje…

Pričam anegdotu, dok tako prolaze

Pored kafea, u kome sedimo;

Miloš, Dušan, Jovana

Ili bilo ko drugi...

Rešio sam da napišem pesmu;

O mostu u Pragu

I jednoj šetnji

Kada se prvo pojavio bar sa dobrom svirkom i

Jedan lik sa dugom kosom i akustičnom gitarom.

Pod lampionima

Vazduh je težak od mirisa kolača,

Zvukova cipela,

Žagora šetača

Taj žagor je bio veseo

U toj ulici bio je bar,

Pijanci, kerovi, parovi...

Krenuo sam ka mostu

Pa iza njega Kafkin muzej i

Plato pod obalnim stubom.

Svetiljke i drveće

Poređane u linije

Povratak kroz nepoznate ulice

Oblikovane zvucima violina

I cipelama zalutalih devojaka,

Plavi i crveni baloni

I beli zec sa njima,

Sve do ulice, i onog bara sa gitaristom,

Sada se pretvorio tek tako, paf... u striptiz bar

U striptiz bar?

Kako možeš da znaš da li je to stvarno?

Pita me dok hoda u providnoj haljini

I koja je razlika izmedju

Dana na putovanju

I dana na drugoj planeti?

Mogu ako mi dopustiš.

Pesma ima srećan kraj...

Dok se most uvrće kao spiralni kolač,

Mi nastavljamo kroz noć

Sa ukusom cimeta na jeziku

Posle samo jedne šetnje

Oko mosta i Kafkinog lavirinta,

Tražio sam u njenom snu

Otkačenog belog zeca

Pod katedralama magičnih osećanja

I našao sam ga golog

Sa zečicom od marcipana,

Kako joj grize uvo

Na drugoj strani dana

Taj žagor je bio veseo

U toj ulici bio je bar,

Pijanci, kerovi, parovi...

…koji će uvek verovati u proleće.