Zlatni pas

Devojka drži kartu u ruci

Šofer se smeje

Kaže da to nije bus za Beograd

Već  na jedanaesti peron stiže

Za koji minut neki drugi bus

Zabavio je devojku

I ona u rano veče

Odlazi na staničnu klupu

Pomalo razočarana

Puna stvari u rukama i srcu

Crni čovek nosi crveno-beli paket

Neka muzika sa razglasa se proteže kroz noc

Uglavnom lepa i popularna

I onda se pojavljuje taj lepi, zlatni pas

Čija je senka ljubicasta

Punih usta praznih flaša, bokseva cigareta

Sendviča i auspuha.

Nasmejana lica ulaze u bus.

Grickam zanokticu pod neonskim svetlima

I ne znam gde on ide

Uznemiruje me svojim spokojem

Celu stanicu obuzima

Kuda dalje

Kada nemam biskvit da ga pripitomim

Zna on da posle pet flaša noći

Moj komp sam otkuca stihove

Jedine pesme za tu nedelju

I shvatiće tada

Da je bitna emocija

Par rečenica u noćnoj magli

I da nije bitan broj stihova

Već sadržaj tog crveno-belog paketa

Koji se rasprskava u njegovim ustima