Zmaj

U moju sobu prikrada se sunce 

Pravi talase svetla,

Dok otvaram crvene oči

Kiša i sunce se grle,

Sitne kapi na granama svetlucaju.

Devojke u firmi preko puta

Izlaze na terasu cele zime da dime lule

Pucketaju kapi kiše,

Promenljivig raspoloženja

Kao neka ploča sa police,

Okupala grad i ptice.

Svojim nežnim zvukovima

Boji ulice koje svetlucaju.

Bandere osunčane,

Žice od gitare podešene

Francuskinja peva na radiju

Oljuštio sam bananu na prozoru,

Dečak zmaj viče

Vozi mi se Pikasov bicikl!

Točkići ovog dnevnika

Okreću se kao u stripu

Svežeg buđenja prirode

I blagog sunca na putu

Prepunog biciklista,

Jak miris tek naslaganog drveća,

Prolećna spremanja su počela,

Ljudi spremaju kuće,

Pale vatre od šumskog mozaika,

Slomio ga zimski vetar.

Čovek stoji u polju, traži nešto

Prekrštenih ruku iza leđa,

Moli se u sebi da vetar prestane,

Duva sa druge strane sveta.

Na brdima i oko kuća,

Dimni signali.

Topole,

Još uvek bez lišća,

Bacaju duge senke na put

A izbledeli znakovi

Pokazuju, ponekad kafanu

Koja je još uvek tu,

A ponekad stoji znak

Starog hotela koji ne postoji.

Ali taj miris drveta

Svežeg i čistog,

Pamtim i sada

Na jednom piše

'mali zmaj i ona'

Pivo koje miriše na džez

Pivo koje miriše na ljubičice

Pivo koje miriše na grožđe

Pivo koje miriše na kafu

Pivo koje miriše na talase i školjke

Sva piva na svetu

            Ne mirišu tako dobro kao ti

Jer sa mirisom jutra, nedostaješ mi

Da je prvi maj nova godina...

Zemlja je živa.

Pet hiljada ljudi

U banji starog grada leže na prostirkama

Uz pomešane zvukove iz kafea

I vetra kroz šumu,

Njena leđa greje sunce

I ocrtavaju se na njoj senke nekih klinaca

Koji vrište i dobacuju se igračkama

Sve što mi treba sada je tu

Sa njom,

Sve bele rade

Poklanjaju se

Dok šeta bosa po snovima,

Liči na cvet

Dok spava,

A stidljivo niče iz zemlje,

Zemlja isparava

I hladna je

Pored nje sam stvaralačka vatra.

Možda i kampujemo ovde do jutra,

Pored jezera zelenih buđenja

I kartaških partija na travi.

Haiku na suncu se niže poput peril:

Mešavina naglasaka,

Biciklista, fontana,

Vetra u krošnjama, fizionomija, kafana,

Dok iznad glava preleću hiljade šerenih balona

Prvomajskih želja

Mali papirnati avioni

Toplina aprilskih dana,

A svi ti tragovi biciklističkih guma

U mislima se zbrajaju bez reči.

Okrećem pedale u rano predveče,

Pamtim sve što vidim, kao na filmu,

Njen nežni vrat boje lešnika,

Upijajući mirise predgrađa

Shvatam, dok me zapljuskuju sećanja,

Da nikad nisam osetio njen miris,

Miris knjiga, ludosti, nežnosti

U svim tim čistim krevetima

Razbacanih po gradovima njenih snova

Proleće je stiglo da nas povede,

Mali papirnati avioni sa porukama

Poleću sa beležnice,

Bacaju ih njene ruke išarane olovkama

Tri slike sa niškog keja