Da je prvi maj nova godina...

Zemlja je živa.

Pet hiljada ljudi

U banji starog grada leže na prostirkama

Uz pomešane zvukove iz kafea

I vetra kroz šumu,

Njena leđa greje sunce

I ocrtavaju se na njoj senke nekih klinaca

Koji vrište i dobacuju se igračkama

Sve što mi treba sada je tu

Sa njom,

Sve bele rade

Poklanjaju se

Dok šeta bosa po snovima,

Liči na cvet

Dok spava,

A stidljivo niče iz zemlje,

Zemlja isparava

I hladna je

Pored nje sam stvaralačka vatra.

Možda i kampujemo ovde do jutra,

Pored jezera zelenih buđenja

I kartaških partija na travi.

Haiku na suncu se niže poput peril:

Mešavina naglasaka,

Biciklista, fontana,

Vetra u krošnjama, fizionomija, kafana,

Dok iznad glava preleću hiljade šerenih balona

Prvomajskih želja