U moju sobu prikrada se
sunce
Pravi talase svetla,
Dok otvaram crvene oči
Kiša i sunce se grle,
Sitne kapi na granama
svetlucaju.
Devojke u firmi preko
puta
Izlaze na terasu cele
zime da dime lule
Pucketaju kapi kiše,
Promenljivig
raspoloženja
Kao neka ploča sa
police,
Okupala grad i ptice.
Svojim nežnim zvukovima
Boji ulice koje
svetlucaju.
Bandere
osunčane,
Žice
od gitare podešene
Francuskinja peva na
radiju
Oljuštio sam bananu na
prozoru,
Dečak zmaj viče
Vozi mi se Pikasov
bicikl!
Točkići
ovog dnevnika
Okreću
se kao u stripu
Svežeg
buđenja prirode
I
blagog sunca na putu
Prepunog biciklista,
Jak
miris tek naslaganog drveća,
Prolećna spremanja su
počela,
Ljudi
spremaju kuće,
Pale
vatre od šumskog mozaika,
Slomio
ga zimski vetar.
Čovek
stoji u polju, traži nešto
Prekrštenih
ruku iza leđa,
Moli
se u sebi da vetar prestane,
Duva
sa druge strane sveta.
Na brdima i oko kuća,
Dimni signali.
Topole,
Još
uvek bez lišća,
Bacaju
duge senke na put
A
izbledeli znakovi
Pokazuju,
ponekad kafanu
Koja
je još uvek tu,
A
ponekad stoji znak
Starog
hotela koji ne postoji.
Ali
taj miris drveta
Svežeg
i čistog,
Pamtim
i sada
Na jednom piše
'mali
zmaj i ona'
Нема коментара:
Постави коментар