Čudni zbir

Zalio sam cveće u radnoj sobi

Pijem crnu kafu kao što ništa na njoj nije

I skuvana jaja stavljam na tacnu,

Mimoilaze se kada ih pomeram

Da prekratim vreme

Pre posla i noćne teme

Cvetovi hibiskusa

Na našoj terasi

Bujaju nečujno, mesecima

Kao tihe eksplozije

Koje zamišljam u ubrzanom snimku

Dok slušam radio

Još malo kafe i moja olovka i notes

Čudni zbir, svi ste pozvani, rekoh cveću.

Motam duvan za usput

Zamišljam njeno lice

Puna usta i ravnu kosu.

Možda su cvetovi hibiskusa njene reči

Svakakvih dnevnih rečenica sa bilo kim

Koje kad izgovara, ne znam zašto

Pretvaraju se u cveće

Odlazim na posao,

Završavam ovu sliku

Na raskrsnici vidim lice

Pre kiše, neonska svetla i zvuk potpetica

Ta divna devojka

Daje mi u ruku papirić

Na kome piše:
„Mladi, gospodine!
Bilo je veliko zadovoljstvo reći vam večeras, dobro jutro.“