Aplauz

Uzavrelim gradom,

Dugo, vrelo leto

Protiče sporo.

Čistači peru ulice

Zvuk točkova

Po mokrom asfaltu

Kao dugi aplauz

Sasvim spontan

Posle dobre noćne predstave na otvorenom

Na terasi sedim i posmatram grad

Sve što mi treba, sada je tu,

Devojka na prozoru preko puta čisti lice

Zamišljeno je posmatram kroz trepavice

Da li čisti lice ili stavlja puder?

Tiho je i zuje zrikavci

Prijatelji noći

I moj ventilator u sobi radi

I sve podseća na

Detektivske priče

Da li je došla ili odlazi?

Sve u zgradi je mirno.

Prelazim rukom polako preko njenog lika

Na staklu mog prozora

Brzo je zavrsila

U toj tišini kao da sam čuo

Zvuk ključeva

Koji padaju ispred vrata stana,

I zamišljam

Možda je to ona

Koju sam nekada sreo

Srce kuca,

Pljuga dogoreva,

U maloj predstavi

Za laku noć.

Zlatni pas

Devojka drži kartu u ruci

Šofer se smeje

Kaže da to nije bus za Beograd

Već  na jedanaesti peron stiže

Za koji minut neki drugi bus

Zabavio je devojku

I ona u rano veče

Odlazi na staničnu klupu

Pomalo razočarana

Puna stvari u rukama i srcu

Crni čovek nosi crveno-beli paket

Neka muzika sa razglasa se proteže kroz noc

Uglavnom lepa i popularna

I onda se pojavljuje taj lepi, zlatni pas

Čija je senka ljubicasta

Punih usta praznih flaša, bokseva cigareta

Sendviča i auspuha.

Nasmejana lica ulaze u bus.

Grickam zanokticu pod neonskim svetlima

I ne znam gde on ide

Uznemiruje me svojim spokojem

Celu stanicu obuzima

Kuda dalje

Kada nemam biskvit da ga pripitomim

Zna on da posle pet flaša noći

Moj komp sam otkuca stihove

Jedine pesme za tu nedelju

I shvatiće tada

Da je bitna emocija

Par rečenica u noćnoj magli

I da nije bitan broj stihova

Već sadržaj tog crveno-belog paketa

Koji se rasprskava u njegovim ustima

Noge koje podsećaju na Tango

Vrućina je neobjašnjiva

I slike se stapaju sa rečima.

Kurziv podstiče na razmišljanje,

Kao okretanje pedala sećanja:

Zelenilo u odrazu na prozoru jednog kafića

Naočare neke cure u prolazu

Sveže ofarbane linije na izvoženom asfaltu

Kabriolet višnja crven

Zvuk trube jednog ciganina

Voz, ptice i brda.

Jedna soba sa venecijanerima,

Soljice kafe po stolu,

I ona namešta pantalone.

Nekoliko kolor fotografija

Na zidu sobe,

U kojoj je zaboravila šešir.

Moderni haiku.

Svi razgovaramo putem slika.

Predivne bose noge u raskoraku

Kao tunel

Na autoputu za leto,

Bazen na otvorenom

I par džez nota.

Pune usne i zubi

Koji grizu lubenicu

U suton…

Sloboda mašte.

Zvuk okretanja pedala

I pisanje ovog stiha olovkom.

Čudni zbir

Zalio sam cveće u radnoj sobi

Pijem crnu kafu kao što ništa na njoj nije

I skuvana jaja stavljam na tacnu,

Mimoilaze se kada ih pomeram

Da prekratim vreme

Pre posla i noćne teme

Cvetovi hibiskusa

Na našoj terasi

Bujaju nečujno, mesecima

Kao tihe eksplozije

Koje zamišljam u ubrzanom snimku

Dok slušam radio

Još malo kafe i moja olovka i notes

Čudni zbir, svi ste pozvani, rekoh cveću.

Motam duvan za usput

Zamišljam njeno lice

Puna usta i ravnu kosu.

Možda su cvetovi hibiskusa njene reči

Svakakvih dnevnih rečenica sa bilo kim

Koje kad izgovara, ne znam zašto

Pretvaraju se u cveće

Odlazim na posao,

Završavam ovu sliku

Na raskrsnici vidim lice

Pre kiše, neonska svetla i zvuk potpetica

Ta divna devojka

Daje mi u ruku papirić

Na kome piše:
„Mladi, gospodine!
Bilo je veliko zadovoljstvo reći vam večeras, dobro jutro.“

...