Spavači

Jedan spavač je u svoju sobu ušao kasno noću i rešio da tamo dočeka toplo prolećno jutro. Skuvao je kafu i izašao na terasu. Prstima dodiruje gvozdenu ogradu. Železničke šine dele ovaj grad na pola. Izgledaju mu kao dve zdrave i dugačke misli koje svetle u jutarnjoj izmaglici srebrnim sjajem. Nisu one krive što se oko njih stvorio grad. Gleda ih zelenim očima. Siluetu grada miluje tog jutra plavetnilo praskozorja. Gleda krovove kuća i puste ulice. Na trenutak prizor izgleda kao na starim fotografijama. Zbog promenljivog svetla ima neki nepredvidiv izgled koji se stalno menja. Bezbedno i dugo gleda u taj prizor, koji, njemu se čini, kao da ima fotografskog zrna u sebi. Voz će doći! Uživa u tom trenutku kao da mu je prvi.

Nakon prvih sunčevih zraka, jedan drugi spavač koji se rano probudio zbog čudnih snova, ušao je u kuhinju da skuva čaj. Grad polako završava san. Zgrade, tiho i stidljivo, počinju da mu pričaju nešto. Ključevi u bravi, zvuk upaljenog televizora kod komšije, cvrkut ptica napolju, zvuk lončeta za kafu na ringli...kao da je neko pritisnuo nevidljivi prekidač za budjenje. Čak su se i boje pomešale, u neku žutu sa tek povremenim tragom plave i roze, kao blagi potezi četkicom. Kao da postoji neki prelaz iz sna u javu, kada je sve nekako prozračno. Gutljaj voćnog čaja se provlači kroz lepljivo grlo. Opušak cigarete, bačen kroz prozor, pada u podnožje zgrade. Vratio se u sobu i zamračivši je, pokušavao je da zaspi.

Čuje se brujanje u daljini. Jedan snažan pisak kao nož prolazi kroz jutarnji vazduh. Voz prolazi šinama i nestaje u daljini, kao tamna tačka. Ova apstraktna slika nastaje u osvetljenim sobama, na jastucima nekih drugih spavača koji se bude. Posle toga počinje užurbani svetli dan sa svojom kakofonijom zvukova, mirisima, oblicima i ljudima koji više nisu spavači.

 
Jedan čovek u majici i naočarima za sunce nije uopšte spavao. Nosi neke slike pod miškom, gradske pejzaže koje je uradio te noći, koje liče na doživljaje prethodnih spavača. Odrpana skitnica mu prilazi iza leđa i tresne ga motkom po glavi i ovaj se onesvesti. Na zgražavanje prolaznika, skitnica uze slike, i otrča na pijacu gde ih proda za sitne pare. Kupi da jede i pije, sakri se u neko šiblje pored pijace, i zaspa slatkim snom.

Na putu za Jug

Pet pesnika

Balkanski špijun

Zvao me je neki stariji čovek da mi prijavi da je na spratu jedne zgrade neka bučna žurka. Nije se predstavio i nastavio je da priča bez mog odgovora koji je kasnio neko vreme. Taj čovek je za to vreme izjavio da u zgradi, x i y mladić i devojka puštaju glasnu muziku u kasnim noćnim satima i da se u njihov stan iz okolnih zgrada skupljaju sumnjiva lica, koje posmatra kroz prozor kada ulaze u zgradu. Pitao sam ga, otvorivši oči, da li i on živi u toj zgradi. Osvrnuo sam se oko sebe i nisam mogao odmah da prepoznam gde sam. Rekao je da ne sme da mi kaže, ali da zna iz svojih izvora. Pitao sam ga kojih, a on je nastavio i rekao da zaboravim na ovaj razgovor kada ga završimo. Nisam želeo više da upadam u reč, kada je napomenuo da treba slučaj da prijavim nadležnima. Otkrio mi je da stan pripada mom dedi koga je on poznavao i koji mu je dao moj broj fiksnog telefona ako treba nešto da prijavi. Pitao sam ga šta je još saznao i u gaćama razgledao konfete po toj sobi koja mi je bila pomalo poznata. Pretpostavlja da tu ilegalno žive dvoje mladih arhitekata i prijavio mi je njihovo nedolično ponašanje iz razloga koje je sam naveo. Kako me sreće u zgradi kada idem da sakupljam kiriju prvo je želeo meni da javi. Pošto sam dobio toliko zbunjujućih informacija o stvarnom stanju stvari, radoznalo sam postavio pitanje da nije pogrešio broj. Rekao je tačni kućni broj i adresu, kao i imena dotičnog para. Međutim, ja tu devojku nisam poznavao, ali je sticajem nekih čudnih okolnosti moje ime bilo tačno. Kod njih upravo, po njegovim rečima, još uvek traje pravi spektakl, koji čuje i u svom stanu. Zahvalio sam mu na pozivu, zapisao informacije i rešio da se pobrinem za slučaj. Spustio sam slušalicu, ustao i pogledao  kroz prozor gde sam video nesvakidašnji gradski prizor. Zapravo vidjam ga samo kada idem po kiriju. Rasklonio sam flaše i piksle sa poda i kreveta, u sada poznatoj sobi u kojoj kao da je bila novogodišnja žurka, sipao sam piće, i zavalio se u fotelju da razmislim u tišini.

Nocturne

I found that night photography is not about place photographed, or a person,  or a thing, but about state of mind of the author,  and atmosphere in the empty streets at night. The night is playing with our minds, where, sometimes, hidden objects, people, and ordinary places become extraordinary. As if all that you do transgresses into a dream. We never know what is happening around the corner and the photographs just find us unprepared. We discover what we saw after we look at the photo.