субота, 08. јул 2017.

Buncanje bicikliste Čarlsa



Noć, indigo plavo nebo i žute zgrade. Četvrtak.  Po neka zvezda i gomila pitanja, a ni jedan odgovor. Drugaru mi je rođendan . Ošišao sam se i bio na tortu. Kupio sam mu porno film uvijen u celofan sa medvedićima. Ukus pljeske, koju sam pojeo u povratku, još mi je u ustima.  Nemam više cigareta.  Poneka žena na četu, nešto kuca, ali ne vidim oči boje Henesija i ne mogu da se koncentrišem. Neka literatura na stolu koju deset prethodnih noći zalivam pivom, zamišljajući njene bele grudi koje lepo mirišu. Piljim u tri drugara bez zapušaca a sveže je napolju, kasno je,  poneko svetlo gori iz dosade.  Imam želju da vozim bajs sada sa drugaricom i da posmatram njene glatke noge kako se okreću sa pedalama, i zvuk pedala, iza nekog ugla gde su lepo osvetljene, te noge. Tamo gde sede Dilan Dog I neko kuče, puše pljuge.
Petnaest do dva.  Idem po još neko pivo, ne spava mi se. Čistio sam stan malo. Komp isijava plavo, koje vidim i kod komšike na spratu.  Polako nestaje kinta iz novčanika.  Sada je četiri sata, i tri debela busa idu ka Eleju. Čujem ih kako bruje negde u daljini.  Bio sam tamo jutros.  Nasmejala mi se čarobna ribica, dva puta,  ispucao sam i dva filma divna, koja cu da razvijem u laboratoriji i uz kafu gledam male printove. Ljubim radio u mojoj sobi…
Ko u nekom baru
Pored prašnjavog puta
Čuju se kolone kola
I prijatelji noćni, veseli
pored reke pale pljuge i razmišljau da li da mariniraju ili ispeku na raznju, jelena koga su udarili.
…na kraju
Želim samo da joj posmatram dupe u sumrak
I ovo leto,
Predivno,
Nestaje u mraku…
Kažem jednoj pijanoj banderi u najlon čarapama
Nema mesca, nema ni zvezda, samo se cvrčci čuju, dok se zalutali par vraća kroz mračno sokače. Oseća se svežina a iznad njih se čuju glasovi lepih ptica sa velikim mozgovima… Koje pilje sa neba dok ne odu svi na spavanje, gde krišom jedu kriške hleba sa džemom od jagoda, nepojedenih doručka od juče.
I stojim u gaćama dok kucam a reči ne izlaze. I još pola piva na stolu. Tražim nekog i nešto, ali ne znam šta. I dalje u svom baru sedim, dok svira radio i nema vise sta da se napise… Treba mi kompozicija koja erotikom diše. Mocart, mislim se…
Tri busa treba vratiti , posle četiri sutra
I sada meka, meka kao duša, bela posteljina miriše na mene
I na neke predivne, nezaboravne žene
Glumice sa ekrana monitora
Koje sanjam upravo
Da se grle dok se tuširaju
Pod krošnjom koja kaplje zvezde.
Zamišljam da noću vozim bajk pored reke
Pravim im drustvo
Tako što pravim krug okolo
Zvonim zvoncetom sa guvernala
I ispijam treći gutljaj petog piva
Jer tako mogu
Ali ipak…
Zvuk okretanja pedala,
I jedna lepa mala
I kapljice u noći od raznih snova sa drveta zivota, ti si mi dala
To sto sam opisao, to je jedna slika
U krosnji, visoko
Drze na kanapima
Dve lutke, nekoliko ruka
Dve zvezde zagrljene
Do zore i njenog uzdaha.
Ili mozda krika.
To je ta, čarobna slika. Živela i hvala!

Нема коментара:

Постави коментар