четвртак, 07. април 2016.

Maj



Vidis  bejbe, naša veza je čudna…
Kao velika plava oluja,
Gde je i pijanim miševima lepo.
Ti si grmljavina u podne koja je stvara,
A ja večernji  oblak iz koga pljušte pesme.
Dok su dani  kao topli vetar koji ih nosi
U maju zelenom…  mesecu sunca i kiše,
Nas možda sutra ne bude  više.

Dok  šetaš na sunčanoj strani,
Zgažene novine na  ulici.
Novosti su izbledele i krvave od reči.
Jedna karirana košulja vrišti za mladim pupoljkom,
I smeje se  pod drvetom sreće.
Sunce nam je na usnama
I kapljice kiše na tvome licu,
U maju..Mesecu koji te prepoznaje.

Ljudi u prolećnim jaknama šetaju kao roze slonovi
I prave nove staze koje nikome ne trebaju.
Pesma retkih ptica se čuje,
U kući gde stanuje cveće i nikoga nema  više.
Tamo gde želim da te skinem,
U maju beskrajnom kao šuma… u mesecu koji diše.
Gde dečak u vojničkoj uniformi,
Drvenim štapom udara maslačke.

Нема коментара:

Постави коментар