субота, 20. фебруар 2016.

Ljubiš mi se




Sve moje je na jednom mestu.
Iz polica, ormana i fioka, pa u kutiju u koju staje sve što poželiš.
Na kasetofonu svira džez radio stanica, koja se lepo čuje u novoj gajbi.
I shvatam da mi je sada potrebna,
Dok se navikavam…

Na prazan, beli stan i na previše šoljica kafe,
Koje samo prave crne krugove na starim novinama,
Pored gomile nepročitanih knjiga, mojih prijateljica.
Na polaroide bezmalo svačega razbacanih po krevetu
I tvoje čipkaste gaćice na njemu,
Pored pune piksla loših cigareta, sa tragovima karmina.
Na zamišljene potrosace koji guraju kolica sreće,
I na njihovu samoću.
Na biljke koje me raduju i koje osećaju kišu u proleće,
Koje svemu daju život.
Na sobu, koja je magična kutija.

Dok putujem do mesta lepog,
Možda izmaštanog,
Kao  povremena viđanja sa tobom,
Do mesta oblepljenog posterima tvojih omiljenih bendova
Na čije ću koncerte otići u leto…
Pustio sam kasetu ‘Sent Germain des Pres Café’.
I opet stajem u fioke, ormane i police,
Dok se slivam kao med u tvojim očima.
Ljubiš mi se opet.

Нема коментара:

Постави коментар