субота, 20. фебруар 2016.

Polaroid



Otkucaji srca i zagrljaji
na  staničnom peronu.
Milujem ti lice,
Kao da je prvi put
I odlazim vozom.
Daleko od zamornog haosa
I kratkih viđanja na blic
Snažnih kao metak.
                     
I da nije život,
Pomislio bih da je film
Što se uvek pušta iznova,
Uvek i na istom mestu
Jednog februarskog dana na Festu,
Kada je kišni petak.

Sada me možeš naći
Na putu za jug.
Tražim stari bioskop
A u njemu rolnu filma, koja je naša
I koja se kotrlja i zvoni.
Iza zelenog brda, negde, trčimo mladi i goli,
Na toplom pesku sećanja.
Tamo, gde vodimo ljubav sa velikim jezikom fotografije,
koji nas voli.

Нема коментара:

Постави коментар