Balkanski špijun

Zvao me je neki stariji čovek da mi prijavi da je na spratu jedne zgrade neka bučna žurka. Nije se predstavio i nastavio je da priča bez mog odgovora koji je kasnio neko vreme. Taj čovek je za to vreme izjavio da u zgradi, x i y mladić i devojka puštaju glasnu muziku u kasnim noćnim satima i da se u njihov stan iz okolnih zgrada skupljaju sumnjiva lica, koje posmatra kroz prozor kada ulaze u zgradu. Pitao sam ga, otvorivši oči, da li i on živi u toj zgradi. Osvrnuo sam se oko sebe i nisam mogao odmah da prepoznam gde sam. Rekao je da ne sme da mi kaže, ali da zna iz svojih izvora. Pitao sam ga kojih, a on je nastavio i rekao da zaboravim na ovaj razgovor kada ga završimo. Nisam želeo više da upadam u reč, kada je napomenuo da treba slučaj da prijavim nadležnima. Otkrio mi je da stan pripada mom dedi koga je on poznavao i koji mu je dao moj broj fiksnog telefona ako treba nešto da prijavi. Pitao sam ga šta je još saznao i u gaćama razgledao konfete po toj sobi koja mi je bila pomalo poznata. Pretpostavlja da tu ilegalno žive dvoje mladih arhitekata i prijavio mi je njihovo nedolično ponašanje iz razloga koje je sam naveo. Kako me sreće u zgradi kada idem da sakupljam kiriju prvo je želeo meni da javi. Pošto sam dobio toliko zbunjujućih informacija o stvarnom stanju stvari, radoznalo sam postavio pitanje da nije pogrešio broj. Rekao je tačni kućni broj i adresu, kao i imena dotičnog para. Međutim, ja tu devojku nisam poznavao, ali je sticajem nekih čudnih okolnosti moje ime bilo tačno. Kod njih upravo, po njegovim rečima, još uvek traje pravi spektakl, koji čuje i u svom stanu. Zahvalio sam mu na pozivu, zapisao informacije i rešio da se pobrinem za slučaj. Spustio sam slušalicu, ustao i pogledao  kroz prozor gde sam video nesvakidašnji gradski prizor. Zapravo vidjam ga samo kada idem po kiriju. Rasklonio sam flaše i piksle sa poda i kreveta, u sada poznatoj sobi u kojoj kao da je bila novogodišnja žurka, sipao sam piće, i zavalio se u fotelju da razmislim u tišini.